[ИНТЕРВЈУ]:"Извор православне вере - суштина националне свести"

Како бисте описали политичку организацију Отачаствени покрет Образ, чији сте оснивач и Председник?

Најкраће и најједноставније речено, Отачаствени покрет Образ јесте органска политичка заједница православно богољубивих и државотворно родољубивих Срба и Србкиња. Другим речима, Образ je национално-патриотска политичка организација која се залаже за државотворну обнову Србства на темељима светосавске духовности.
Намерно наглашавам православно богољубивих и државотворно родољубивих, зато што je наша вера у складу са благоверјем наших Светих Предака, a наше родољубље није неки апстрактни и магловити патриотизам већ државотворна и државочуварна одлучност да се, како би рекао Владика Његош, брани образ Отачаства. Управо због те заветне синтезе богољубља и родољубља, ми смо тренутно једина, у пуном и правом смислу те речи, отачаствољубива политичка организација на србском поднебљу.

Да ли то значи да je Образ политичка организација која припада десници?
И Образови пријатељи и непријатељи нас доживљавају и одређују као десну политичку снагу - наравно, први то чiине са искреним одобравањем a други са, такође искреним, згражавањем. Дакле, било како да одговорим, овдашња политичка јавност већ има свој одговор. Али ако неко жели да чује истину, она je следећа: Образ јесте подвижничко успињање уз вертикалу заветне државотворности православног Србства.

Да ли бисте Образ окарактерисали као "елитистичку" или "популистичку" политичку организацију, односно да ли вам код Вашег чланства важнија стручност или дисциплина?

Успешна политичка делотворност подразумева и претпоставља потпуну усклађеност стручности и дисциплине. У Образу не постоји дилема или стручност или дисциплина", већ правило "и стручност и дисциплина". Јер знање и поредак само заједно омогућују успешност и истинску делотворност озбиљне политичке организације која се одазива на име Отачаствени покрет Образ. С обзиром да je Образ устројен као органска хијерархијска заједница, јасно je да наш Покрет није инфициран вирусима механицистичке јаловости од којих, пре или касније, страдају све политичке партије и странке плаћајупи данак неусклађености елитистичког и популистичког концепта. Образ јесте политичка организација, али пo својој интегралној делотворности он није ни партија ни странка већ покрет србске истине, то јест покрет истине о државотворном, стратократском и домаћинском идентитету светосавског Србства. Расточеном, рањеном и распетом Србству више je него доста партијашења и странчарења. Србству су потребни Срби и Србкиње са образом који неће продавати своју веру за сорошевску или "хуманитарну" вечеру нити ће пљувати србско Име и отимати србско Имање. Другим речима, Србству су потребни они који су, како би казао Свети владика Николај Велимировић, "no крви аријевци, no презимену Словени, no имену Срби, a no срцу и духу хришћани".

Постоје ли неке политичке организације које су Вам послужиле као узор? Можете ли рећи које и на који начин?

Србски националисти сабрани у Отачаственом покрету Образ своје узоре и, пpe свега, своје молитвене заступнике имају у свим Светим Србима, од Светог Саве до Светог владике Николаја и Светог Јустина Ћелијског. Наш национализам јесте свесавремени светосавски и светониколајевски национализам, то јест "јеванђелски и органски национализам" државотворног Србства. Сваки нараштај има своју непоновљиву историјску одговорност и управо зато се ново вино сипа у нове мехове јер je немогуће поновити или имитирати политичку делотворност неких претходних ма колико сличних организација.

Отачаствени покрет Образ се залаже за сарадњу државотворних и државочуварних сталежа. Шта то заправо значи?

Здрава духовност и национална безбедност јесу темељне србске вредности око којих су исплетена сва србска историјска прегнућа и подвизи. Србство не може да буде ни слободно ни усправно без хришћанске благочестивосги и витешке непобедивости. Зато се Образ залаже за обнављање стратократских, државотворних и државочуварних вредности србске нације, србске државе, србског друштва и србске културе. Само тако наша држава може да буде "са Божијим благословом, политика са поштењем, војска са родољубљем и школа са вером".

Да ли je за формирање аутентичног националног идентитета неопходно и формирање аутемтичне националне свести? Како Ви, у том контексту, гледате на иницијативе за увођење војног свештенства и веронауке? Колика мора бити улога Србске Православне Цркве у стварању те нове националне свести? 

У својим јавним наступима непрестано говорим да се православно србско свештенство и православна веронаука не могу уводити у војску и школе јер одатле нису ни изведени већ насилно протерани и прогнани после Другог светског рата од стране антихришћанских окупатора. Ми, дакле, морамо да вратимо православно благоверје србским школама и србској Војсци да би школе могле да буду расадници истинског знања и благочестиве људскости a наша Војска да буде у витешкој непобедивости кадра стићи и утећи и на страшном месту постојати за Крст Часни и Слободу Златну. Изван православне вере није могуће формирање нити пак обнављање аутентичне националне свести. Тачније, Православље подарује саму аутентичност србској националној свести и, наравно, самосвести као духовном и егзистенцијалном самоосећању србске нације у непоновљивом ходу своје светосавске државотворне историје. Наша Мајка Црква као "радионица спасења", како каже Преподобни Јустин Ћелијски, јесте исходиште и уточиште свих србских непролазних и неразоривих вредности без којих није могуће смислено живети, радити и умирати.

Шта подразумевате под термином "домаћинска економија" и шта мислите о такозваном "либералном капитализму"?

Домаћинска економија и домаћинска привреда јесте једина могућа противтежа пљачкашкој економији лихварске интернационале и окултне политичко-економске глобализације јудеомасонских антихришћана. Свако ко je иоле пажљивије прочитао књигу Црвена симфонија Кристијана Раковског, поготово њено најновије допуњено издање које се ових дана појавило из штампе, врло добро зна ко je стварни господар и креатор идеолошке позадине XX века у лику либералног капитализма, демократије, комунизма, социјализма, неолиберализма... Када je у питању либерални капитализам и његово чедо неолиберализам, онда je више него умесна констатација политиколога др Зорана Милошевића коју je изрекао, у наслову једне од својих најбољих књига, синтагмом "Куга неолиберализма". Једина алтернатива пошести неолиберализма за нас јесте домаћинска хришћанска економија која je утемељена на начелима органске солидарности за разлику од безскрупулозности неолибералне тржишне економије, то јест неолибералног тржишта које убија. У сваком случају, нама предстоји мукотрпно обнављање традиционалног србског економског поретка, то јест оног "средњег пута" који je "између плутократије и киновије" (овако гласи наслов и поднаслов једне веома значајне економске студије Светог владике Николаја за коју др Милошевић, у његовој горе поменутој књизи, са пуним правом каже да би уз извесно осавремењивање могла да буде "саставни део једног озбиљног националног програма").

Каква улога je намењена нацијама и државном суверенитету у трећем миленијуму хришћанске ере? Да ли су нације осуђене на нестанак и претапање у "глобално село"? 

У паклену архитектуру Новог светског поретка не уклапа се никаква прича о нацијама и државним суверенитетима. Извођачи радова у пројекту глобалног антихришћанског тоталитаризма боре се свим средствима против држвотворних, npe свега православних, народа. У име демонске митологије берзанског хохштаплера, антисрбског и антируског расисте Сороша врши се најбезскрупулозније уништавање непокорних нација бомбардовањем и санкцијама. Заиста, антихришћански владари из сенке и њихови полуосенчени билдербергшки и трилатерални експоненти јесу осудили нације на нестанак. Али, Жив je Бог и живи су народи Божији - намере окултнополитичких расиста неће, нити могу бити остварене.

Ha који бисте начин рекапитулирали последњих десет година политичког живота у Србији? 

Партијашко антиотачаствено безобразје кроз које смо протеклих десет година пролазили и до дана данашњег пролазимо, није достојно никаквог коментара. Време србског светосавског национализма тек надолази. To je време Србства са Образом које ће, милошћу Божијом, заменити невреме антисрбског безобразја. Србија онда коначно неће бити ни грађанска ни југословенска већ - србска!

Интервју објављен у листу за културу, уметност и друштвена питања "Збиља", 
бр. 64-65-66, јануар-фебруар-март 2001.