[ИНТЕРВЈУ]: "Србски Срби"

Покрет се залаже за "србску Србију, домаћински поредак и витешке оружане снаге", тј. за "здраво Србско друштво уместо антисрбског Сорошевог отвореног друштва"

Aко желиш победити не смеш изгубити, речи су брадатог стрип јунака. Ако си "за победу уместо пораза", онда си потенцијални следбеник Отачаственог покрета Образ. Али то није и довољно! Члан те политичке организације може бити само "православни крштени Србин или Србкиња који редовно посећује недељна и празнична богослужења у својој парохијској цркви и живи побожно", пa још и "има домаћински углед у средини у којој живи".

Више од триста "домаћина", до недавно отпораша, у последњих месец дана постали су чланови 0браза тврди у разговору за Репортер председник те политичке организације Небојша М. Крстић. 

Нисам православни фундаменталиста: Социолог и сувласник агенције за некретнине, Нишлија са станом у Београду и статусом члана Удружења књижевника Србије, Крстић je и једаи од учесннка Оснивачке скупштине српског националног већа 16. јануара 1999. године у Лепосавићу. "Бити православни националиста значи, пре свега бити лојалиста, легитимиста и легалиста*, каже Крстић, негирајући да je православни фундаменталиста, каква се квалификација неретко чује уз помињање чланова Образа. Појам православни фундаменталиста не постоји. Сковано je у ко зна чијој језичкој лабораторији. Или си православан или ниси", каже Крстић не желећи директно да коментарише нападе на политичку организацију којом председава и прозивке за "батињање" једног писца на последњој Скупштини УКС-а. "Анимозитет, нетрпељивост прена Образу, сано je показатељ да постоје групе које сматрају да на темељима демократске револуције 5. октобра могу разним нелегитимним средствима да артикулишу своје парцијалне интересе. Образ je једина аутентична србска националистичка организација, која ствара свој политички идентитет на темељима богољубља и родољубља", категоричан je.

Бpoj и сој: Уз чашицу добре клековаче (домаћински!), Крстић одговара на питање које јавне личности су чланови Образа. "Подршка свих старијих афирмисаних људи нам je значајна. Њих не можемо третирати само као чланове. To су људи из часописа Збиља Момира Лазића, затим интернет часописа Коментар, неки свештеници и монаси. Није важан број већ сој! ". 

Ha питање да ли je његово поимање националних интереса на трагу схватања Драгоша Калајића, Крстић каже: "Калајић je публициста и писац, ja сам национални политичар. Толико."

Образ je против партијашења јер, како на сајту те организације објашњава потпредседиик Душан Стојановић, "не верујемо у плурализам интереса у србском народу већ у његову саборност, у јединствен систем вредности и у једну заједничку судбину за cвe Србе".

Крстић сматра да "све партије и странке имају изопачено јеванђелско начело no коме они који нису са нама јесу против нас. Ми кажемо да онај ко није против нас тај je са нама. Ми немамо ограничења у вези са чланством у још некој политичкој организацији. Нисмо ми клуб усамљених срца или група доколичара или залудних секташа. Ми смо организација која расте и жели да се развија, али органски, не пo сваку цену".

Хришћански националисти: С обзиром да Образ сматра да "ниједна несебична жртва толиких Срба који су нам претходили није била узалудна", a доказ за то смо "управо ми, Срби овог злог доба", он се залаже "за мајку Србију уместо маћехе Југославије, за здраво Србско друштво уместо антисрбског Сорошевог отвореног друштва". Образ нас учи да "живот није патња без смисла већ школа која припрема за вечност". 

Колико људи тренутно верује у то? Дакле, колико Образ има чланова?

"Људи који су потпуно свесни нациоиалног и духовног идентитета, они који су најприсебнији, људи који су спремни да буду аутентични србски националисти -они су члаиови Образа. Дакле, имамо језгро, сараднике и симпатизере. Ми смо организација Koja расте и јача из дана у дан. Број чланова немогуће јe рећи јер ће он сигурно бити већи када се овај текст буде читао. Одборе имамо у свим већим градовима Србије. Имамо доста повереника које ћемо, ако Бог да, претворити у одборе. Још увек нисмо рекли коначну реч што се тиче наше организованости".

Пошто се управо вратио са обиласка општинских одбора у Банату, Крстић каже да на северу Образ има велики број присталица. "Пуно je људи који у Образу препознају аутентичну националну, и што да не, националистичку политичку организацију, што не значи и шовинистичку. Шовинизам je ero -манијакално стање Једне нације. Ми јесмо националисти али нисмо шовинисти. Ми смо против злоупотреба србског национализма који je увек светосавски и увек je хришћански, као што каже свети владика Николај Велимировић. Ми смо антишовинисти баш зато што смо националисти".

Нисмо лоби група: Оцењујући србски национализам у последњој деценији као злоупотребљени национализам и неаутентични патриотизам, Крстић каже да je "држава коју je СПС створио била несрбска Србија".

Постојање још неких политичких организација (Отпор, Г 17 плус) које се такође клоне "партијашења", Крстић коментарише као легитимно. "Није неопходно да нека организација буде партија да би била политички делотворна. To није аналогија у одиосу на њих, вeh гола паралела. Што се тиче политичког идентитета ту свака паралела престаје".
 

Ha питање да ли je Образ, ипак, идеолошки близак неким странкама, први идеолог Образа каже; "Наравно да подржавамо организације које имају национални предзнак. Али, ту престаје и свака додирна тачка са било којом странком. Ми нисмо ничија лоби група. Наравно да имамо више симпатија према Странци српског јединства или Српској радикалној странци него према Коалицији Санџак".

Србска акција: За изборе на којима je ДОС убедљиво победио Крстић каже да су били "референдум против ЈУЛ-а или за ЈУЛ. "Дакле, не против Милошевића или за њега, јер он јe био само марионета у рукама Мирјане Марковић".

Досадашње активности Образа своде се на организовање трибина, објављивање истоименог часописа (1995. године) и образовање нових чланова.

"Ha Косову смо имали пуно трибина, и пре и после рата. Можда то звучи неважно, али у Лепосавићу, северној Косовској Митровици и Звечану, људима je сваки долазак и свако обраћање знак незаборављања. Живимо у хибридној држави у којој се не зна ни које су joj границе. Само на шест километара од Врања воде се борбе. To се не може схватити из безбедне даљине београдских станова".

Узори активиста Образа су "свети преци, пре свега краљ Милутин, највећи државотворац и највећи војсковођа у србској историји, a у новијој историји свети владика Николај Велимировић - најприсебнији Србин 20. века".

Они нису револуционари. "Ми не подржавамо ни демократску револуцију нити организацију која промовише отпор-револуцију, како каже Бранко Илић. Никаква револуција Србству не може донети срећу. Последице свих револуција 20. века осећаћемо дуги низ година. Нисмо револуционари и сматрамо да je могуће поништитити све штетне последице само аутентичном србском акцијом, што подразумева неговање и јачање духовног и националног идентитета, то јест обнављање србске државотворности. Зато су наша основна начела србска Србија, домаћински поредак и витешке оружане снаге".

О ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ

Поред саопштења објављених у време бомбардовања СРЈ, Отачаствени покрет Образ се огласио и поводом убиства педерског активисте Дејана Небригића саопштењен под насловом "Против глорификације хомосексуализма". У њему се залаже и за "легитимну забрану свих организација које најдиректније заступају, пропагирају и промовишу хомосексуалну изопаченост (Аркадија, Лабрис, Жене у црмом, Кампања против хомофобије, Фонд за хуманитарно право). Тим поводом Небојша Крстић каже: "Мислим да хомосексуализам треба третирати као противприродни блуд. Зашто? Зато што то јесте. To je као да питате зашто недељу третирам као недељу, a понедељак као понедељак. To нема везе са морализаторством, већ са онтологијом. Хомосексуализам je силовање људског полног идентитета. Не можемо да их третирамо као нормалне. Не могу они ни сада у Србији да склапају бракове, али имају своје лобије. Лезбејска права су беснислена категорија. To je као да се залажемо за права компјутериста или права читача Репортера или права љубитеља траварице. Није нормално да антивредност постане општеприхваћена вредност".

Интервју објављен у часопису Репортер,
број 143, 16. Јануар 2001.