2000

И Срби су ушли у фамозну двехиљадиту годину. Xронолатријска фиксација, тачније глобално хронолатријско сујеверје све више обузима планету. Без обзира што ова, 2000. година није никакав почетак двадесет првог века нити пак трећег миленијума (то је, наравно, 2001. година), готово читава планета је инфицирана бесловесним псеудохилијастичким трансом. О каквој врсти бесомучног новопаганског и антихришћанског махнитања је реч, најбоље показује следећи пример. Као самопрокламовани контролор читавог света, Сједињене Америчке Државе у лику свог њу-ејџ понтифекса Вилијама Клинтона изричу у име демократије нову „истину“ о времену и историји. Наиме, претпоследње недеље децембра месеца протекле године, коментаришући планетарну еуфорију поводом такозваног „миленијумског дочека“ Нове године, Клинтон је, у интервјуу америчкој телевизији ЦБС, изјавио да врло добро зна како двехиљадита година није почетак двадесет првог века и трећег миленијума. Али, по његовим речима, „упркос мишљењу експерата приклонили смо се жељама људи; тако ће бити јер ово је демократија“!

Дакле, у име демократије амерички хегемонисти могу себе да проглашавају и намећу не само за господаре светског простора него и – времена! Амерички председници не приписују себи само атрибуте владара света – козмократора, већ се сматрају и ритуалним владарима времена и историје – хронократорима. У име америчке (тачније, евроатлантске) демократије и демократизације не врши се само најбезочнији и најбестиднији геноцид над православним Србским народом. У име демократије врши се неви|ено и небивало прекрајање и преусмеравање времена. Амерички председник, као најекспониранији портпарол и оперативац Новог светског антихришћанског поретка, не жели у својим рукама да држи само геополитичке кључеве света, већ жели да располаже и хронополитичким кључевима историје.
Из свега реченог, једно је сасвим сигурно: за Србе нема места у том и таквом историјском времену и у тој и таквој геополитичкој и хронополитичкој матрици са жигом „Маде ин УСА“. Још сигурније је да Срби такво место не очекују и не прижељкују, нити га пак траже јер Србско освештано осећање историје јесте пре свега искуство громке јеван|ељске опомене која гласи: „Пазите на време“! Пазите да не изгубите ослонац у оној небоземној вертикали која је за наше христољубиве Свете Претке била упоришни стожер смеродавног указивања на све оно што је „Свето и Честито и Миломе Богу приступачно“. Пазите, тако|е, и подсећајте се веродостојне истине да се свака река времена улива у океан вечности.
Управо зато Срби врло добро знају да је и ова, двехиљадита година само још једна могућност да се буде ближе Светој Србији или, не дао Бог, даље од Ње. И овај овогодишњи Божић, дан Рождества Xристовог, јесте пре свега живи и неућутни позив сваком благочестивом Србину и свакој побожној Србкињи да се опет и опет, читавим својим бићем сусретну у свеспасоносној љубавној заједници са Оним Који јесте „Пут, и Истина, и Живот“ (Јн 14, 6) – са Богочовеком Xристом. Само тако ћемо „свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим и свом снагом својом“ (Мт 22, 37) моћи да у пуноти схватимо да је Господ Исус Xристос Једини Србски Пут, Једина Србска Истина и Једини Србски Живот и да без Њега заиста „ништа не можемо да чинимо“ (Јн 15, 5) ни у историјском времену ни у геополитичком простору. И само тако ћемо најделотворније и најсврсисходније изаћи из најкрвавијег столећа србске крстоносне историје, двадесетог века за који Свети отац Јустин Поповић, не без разлога, каже да је то „век атомске технике и прашумске етике“, то јест век цивилизацијског лицемерја и моралног нихилизма. Из тог века излазимо исцрпљени и изранављени, измучени и изнемогли, оклеветани и попљувани… Али излазимо и са делотворном и опитном вером да се сила Божија у немоћи показује и да се распето Србство, као никада до сада, налази на историјској вододелници и прекретници коју најбоље могу да искажу следеће речи: победити или нестати! Или победити уз помоћ Бога Живог и Истинитог и одупрети се непребројном и многообличном Злу које нас је спопало са свих страна. Или, не дао Бог, нестати уништен и обесчашћен од свепрождирућег Зла.
Од нас самих, тачније од нашег слободног определења за Крст Часни и Слободу Златну, зависиће исход те извесне борбе чија потпуна тежина нам тек предстоји уз неизбрисиво упозорење да је све ово до сада само крвава предигра за најљуће окршаје.
Небојша М. КРСТИЋ