Колику одговорност и ми као народ носимо за овакво стање?
У одлучујућим борбама за ослобађање српских земаља од Тураке, јесењих дана 1912. године, Србија је мобилисала 400 хиљада војника што је износило 14 одсто укупног становништва.
Пример Дрмна, крај Пожаревца, чијих је свих 67 мобилисаних сељана погинуло у Првој чети Прве српске армије у Кумановској бици сведочи о тој жртви за ослобођење.
А данашњи изглед и стање спомен-костурнице на Зебрњаку изгинулима у Првом балканском рату, говори о вековном нехату и непоштовању тих чињеница.
Да ли је стогодишњица борби довољно добар повод за више пажње, пијетета и, евентуалну обнову порушеног споменика поред Куманова?
У свом првобитном стању он је, са кулом од 48 метара и светионицима на врху, подигнут у част и славу погинулих ратника под командом престолонаследника Александра Карађорђевића, био најграндиозније спомен-обележје у Краљевини Југославији.
Захваљујемо се Мирославу Мики Новаковићу из савеза потомака бораца 1912-1920 на уступљеном материјалу.
Мртве не заборављамо - живе поштујемо!
Нема коментара:
Постави коментар