Нови србски мученик

Промислом Божијим, животи великих људи су обележени низом „случајности”, које обавештавају о значају и величини тих људи и оне, који тога нису били свесни. Наше поколење је имало ту привилегију да је за савременика имало управо једнога таквога човека. Реч је о недавно трагично пострадаломе Небојши М. Крстићу, Председнику Отачаственог покрета Образ.



Блаженопочивши Небојша М. Крстић је рођен у царствујушчему граду Нишу на Успење Пресвете Богородице 1964. године. Чудесним дејством Божанскога домостроја спасења, овај велики ревнитељ Xристов је и венац мучеништва задобио на велики Богородичин празник – на Ваведење 2001. године. Имајући огромну храброст у Xристу и немериву саможртвену љубав према Отачаству, наш велики Покојник ваистину не рече: „Оче мој, ако је могуће нека ме мимоиђе чаша ова”, већ добровољно страдајући за Веру и Отачаство приступи Свевишњем по речима Господњим: „Не како ја хоћу, него како Ти!” (Мт. 26:39). Ипак, дарујући му венац мучеништва, Господ је погледао на покојнога Небојшу, дарујући га да се у вечност пресели по речима Великога Његоша, којега је и Покојник неуморно проповедао: „Ђе је зрно клицу заметнуло, онде нека и плодом почине”. Наиме, иако је живео у Београду, Ниш је Небојшин и родни и гробни град.



Тешко је набројати све оно што је покојни Небојша М. Крстић учинио за Србство током свога краткога живота. Аутор је четири књиге и безбројних чланака у нашој и страној штампи, превођених на више светских језика. Поред тога што је био оснивач елитног богословског часописа „Логос” и Православног патриотског часописа за државотворну обнову Србства „Образ”, неизбрисивога трага је оставио као члан редакција и сарадник многих наших часописа, попут: „Збиље”, „Светигоре”, „Белог орла”, „Београдског дијалога”, „Монархије”, „Византијског огледала”, „Православља”, „Војске”, „Српских органских студија”… За свој неуморни рад на њиви Господњој и народној, Покојник је награђиван многим признањима, међу којима посебно ваља истаћи Светосавску награду Његове Светости Патријарха Србског Господина Павла, коју је добио 1991. за студију „Појам Логоса код Светог Јована Богослова”. Подсећамо и на велику Небојшину борбу против пошасти секташтва, коју је отпочео у оквиру Православне мисионарске школе при храму Светога Александра Невског у Београду, где је био и један од иницијатора сабирања православне србске омладине почетком 90-их. Био је члан Удружења књижевника Србије, учесник оснивачке скупштине Србског националног већа Косова и Метохије, те члан Национално-политичког савета Удружења „Кућни праг”. Осим Отачаственог покрета Образ, оснивач је и Центра за истраживање православног монархизма. Поред национално-политичких и богословско-философских тема, бавио је се и социолошким темама, као и књижевном критиком.

Небојша М. Крстић био је човек невероватне образованости и један од најбољих говорника на нашој политичкој сцени. Величини и свестраности његовога образовања могла је да парира једино његова мудрост и дар распознавања политичких духова. Оставио је неизбрисивога трага у животима свих оних који су га познавали!

Ипак, највеће Небојшино дело јесте управо Отачаствени покрет Образ, који ће неуморно наставити путем свога бесмртнога Оснивача и Председника, без обзира на последице. У срцима свију многобројних чланова Образа родиће се по још један Небојша М. Крстић, и такву силу „ни врата паклена неће надвладати”, по речи Господњој! Управо због свега наведенога, Отачаствени покрет Образ нема намеру да поклекне на тегобноме путу стварања здравог србског друштва, оличенога у спасоносној србској вертикали: Бог-Краљ-домаћин! Са новим еланом и са својим неумрлим Председником у срцу, Образ ће наставити своју дивовску борбу!

Ваистину се видимо у Небеској Србији, брате Небојша!

Ненад М. ЈОВАНОВИЋ